Čemerika i hipertenzija. Ljekovitost

Vecina kineskih vladara pomagahu medicinu i priro~ne. Vec 2i Koliko su Kinezi ta davnasnja vremena negovali medicinu, vidi se i iz akta jednog nap1-asitog vladara, koji naredio da se spale svi čemerika i hipertenzija poznati rukopisi ~ medicinskih. Indija vekovima i glavna izvozna zemlja zacia, droga i indigo ili civit.

Zahvaljujuci bujnoj i bogatoj flori, ona odvajkada proizvodila razne skupocene droge za svet. T1-azeCi drugi, kraci. Zbog lndije i. Kad se ima u vidu da su zacini i aromalika nekad ili mnogo skuplji nego danas, da su pobec1eni nrali pobcdiocu p Jacati pored zlata iberom, cimetom, oraskom i drugim, onda sc!

Srijemuš ili medvjeđi luk - ubica otrova

Jos goclina pre nase ere iz Indjje su karavanima nosene doge zemlje oko Crnog i Sredozemnog rnora. Razunujivodakle, da terapeutika jedne takve zem1je kao sto lndija oduvek morala imati velik broj droga u upotrebi. I dana5nja, kao i ranjje induske farmakopeje, imaju veoma mnogo droga, medu koj.

U V edama, indusk. Bramanci su imali iskljuCivo v da beru sveto ilje: smokvc, banane, lotos, kri. Indu si su upotreljavali secer nepreciscenmed, sezamovo ulje i palmovo vino. Pent-Sao, klasicno medicinsko delo od 52 knjjge, napisano godina Induski svestenici bili su prvi lekari i apotekai.

Tu vestinu cuvali su ostavlj ali najbolji1n i najsposobnijrim rnectu sobom. U knjizi De simplicibus Serapion Mladi opisuje veliki broj lekovitog bilja Indij e.

Hipertenzija i kako je sprečiti dr Feelgood

Egipcani su :rna 11 za mnoge droge. Egipcaai su poznavali vesti nu bal samov nja, destilovanja mirisnih voda i parfema. U devni egipcanskim grobnicama nadene su raznc droge.

Stari Egipat bio od velikog uticaja na razvoj vestine lecenja, izrade lekova i na celokupnu kulturu J eli na i drugih s tarih naroda: Fenicana, Vavilonaca, Jevreja, P~rsijanaca i dr. Ovi pustinjski narodi upotreljavahu, porcd ostalog, ~ i opijum, galbanum, asu-fetidu, beli luk i drugc sokove suklcntnih pustinjskil1 i stepskih iljaka.

Da nije ilo lekovitog ilja, zara~ne bolesti i pokosile stotine hiljada radnika koji su gradili piramid. Mediko-farmaceutsku ''estinu cuvali su svestenici hramovima, klasa k:oja se brinula i za dusu i za telo svoje pastve. Verovali s i propovedali da se mo1itvom, postom i dobrim delima moze ZaO dul1, tj.

Pored ostalih lekova, upotreljavali su vino, ulje, mokracu od ljudi i zivotinja itd. F n i n i su bili najbolji trgovai tog vremena. Fenicani su droge malo upotrcjavali za sebe. Sve ovo vreme do Grka moze se nazvati religiozno.

Svestenici, leviti, pastoforj, vraci i malionjeari u svojim ogomoljarna obavtjah~ vestinu lecenja i pravljenja lekova religioznim, magicni~ radnj. K tickog duha nije.

Vecina droga davana bolesnicima u oliku vrlo prostih farmaceutskih formi: maceracija, infuza, dekokta, ulja, vina, linimenta i melema. U V vcku pre nase ere spominju se kttkuta, sok od mlec. Orfej s pominje k ukurek, bcli luk i dr.

2. Liječenje hipertenzije i ateroskleroze
3.  Он профессор, - поправила его Сьюзан и тут же пожалела об .

U njilna se navodi do lcko,i tih biljaka podelj enih prema fi zioloskom dejs tvu: protiv groznice Grci upotrcjavaju pelcn i kicicu, protiv crevnih parazita luk; 11arkoti ka SLl opijum, bunika, vele bllj c i mandragoa; dras tika su ricinus, kuk l1rck, kolocintisdebcla tikva i s kamon ij ur; eme tika su kukurek i kopitjak; diuretika su p ri o rski luk, celer, pcs uns pa gl a, beli luk; adstri gcncija su llt-ast, nar itd.

Drogc se daju bolesn i cia u znatno vecem broju fa rm aceuts ki. Hirokrat naj slav niij anticki grcki lekar. Njcgova dela i.

Tucakov Jovan - Lečenje biljem

Kukuta bcse sudski otrov. Rizotomi ili he rboris ti imadahu duca c u kojima prodavahtt droge koje su sam i brali. Pored os ta lih i slavni filozoE Aristo tel bese rizoton1.

Porcd du g i h droga o n pominje cim et i rizorn p erunike i cemerike. Klasicno nj egovo delo De Mat eria Medica, pisano I veka, sluzilo za ugled i uzo t Rimlj anima i Arapima.

Tucakov Jovan - Lečenje biljem

Vise od 15 vekova, cak i kroz s rednji vek, ilo to dc lu od ogromnog uticaja na sve lekae. Bezmalo svim kasnijim medicinsk i pi soima ovo delo ilo uzor i iz vor i pored svake droge obavezno se i na prvom m estu citiralo mislj cnj c Dioskorida. On mnogo putovao i upoznao medicinu i lekove Rimske Imperije, prateCi kao vojn i lekar rimske legij e Evropi, Aziji i Africi, sirom ogromne asparkam moguće hipertenzije pros trane rimsk e drzave.

Biljke svs tao prcma čemerika i hipertenzija tcrapeutskim osohinama. Delo prevedcno na araps ki, italijanski, ran cuski i "panski, kasnije j ezikc svih kulturnih naroda. Njegova pojava od istorijskog znaeaja za naku lekovitom il, lekovitim sirovinama il j nog, zivotinjskcg čemerika i hipertenzija ictalnog porekla lekovima opste. Prcd Pitij o eprekidno se s i gore trave i lebde e-knjige hipertenzija od kojih se ona zanosi i trans, izva11 sebe, prorice sudblnu ljcli.

Bice da t. Uopste, cii se da medicina primitivnih naroda ceni prvom redu drasticne, jake lekove, tj. Ogromna ibUoteka sa vise od 2, Seeer iz secerne trske pocinjc da potiskuje rned p ti izradi mnogih lekova. Iz Indije i Etiopije dolaze razni zacini, mirisi i lekovite droge. Upotreljavaju se i mnogi cdni lekovi: krokodiJski izn1et, kornjacina krv, kamilj;i, mozak i dr.

Visoki krvni pritisak | HomeoHerb

Znali su i upotreljavali uglavnom kupus, beli i crni luk. Katon tvrdi da se jednom Rim spasao od kuge zahvaljujuci pre,etivnoj upotrebl kpusa. I on ga zato preporucuje Rimljanima. Čemerika i hipertenzija, u to vreme, dok Rim i u ntraku i neznanju, u Grckoj se uveliko oseeao blagotvoran uticaj Hipokrata. Kasnije, u moenoj Rimskoj Imperiji, beli luk i crni ftleb ostadose i dalje za sirotinju, za plebs, vlastodrsci pocese sve vise upotreljavati i pl'ekomemo uzivati skupocene droge jakog fizioloskog dejstva, najfiije čemerika i hipertenzija i mirise iz pokorenili ddava Azije i Afrike, koje su i danas glavni proizvodaCi ovih najskupljih droga.

Svaki pobec. KOVE 31 :nase medicinu? Pod vlallaviom rim s kih kraljeva lekarsku d. Poznati medicinsld pisac 1 z i u s Njegov savremenik S k r i n i u s L r g u s, takode lekar riskih imperatora, daje dosta dobar opis mnogih droga, medu njirna i nckoliko novih: Aconitum, Centaurium, Eupi10t'bium, Colocy17l11is i dr.

Pedesetih godina 1 veka 1 i n i S t r i irimski d. Proputovao Germaniju i Spanij. Slicno Dioskoridovom delu, i ovo koz srednji vek citiano i mnogo cenjeno, ali ono s tvarno slabije od Dioskoridovog: opisi droga s nepotpni; delo nije originalno, vec zblr verovanja i pretpostavki toga doba, bez kritikog duha.

Plinije opisao oko 1.

Visoki krvni pritisak

Zaslgom Dioskorida i Plinija skupljeno gotovo sve tadasnje znanje lekovito bilju i drgim drogama. Od glasovitijih rimskih lekara istovremeno i apotekara treba spomcnuti slavnog G 1 n u s Galen ili Galijen,prakticne, gaIenske farmacije.

• Koji liječi hipertenzija s vodikovim peroksidom
• Sremus biljka ima odlična antibakterijska svojstva,obara krvni pritisak,utiče na stvaranje eritrocita,čisti jetru,crijeva,želudac,jača memoriju i olakšava iskašljavanje.
• Aprila
• Formiranje hipertenzije

U svojim spisima vestii izrade lekova on opisuje mnoge droge. Uvae UI'Si. Njegov uticaj se snazno oseca do kraja sredjeg veka. Dela mu odisu zdravim kritickim duhom. Od njega ostao samo manji broj spisa, jer mu pozar un! Galenusovo delo prevedeno u IX veku na arapski.

Sredstva za i otrovne ma terije su Rim zakonom ile zabranjene. Za afrodizijaka Rimljani su smatrali mandragoru, jedic, kantaride, kuktu i dr. Zanimljivo spomenuti kako vec u to vreme ima f 1 s i f i k v 1 k vnaroeito skupih egzotic nih droga, pise Pliije. On, isto tako, ustaje protiv uvodeja stranih droga u terapiju, j:r taj ~voz upropascuje rimsku ddavnu kasu; to s bili prvom redu c1,met, b1ber, d un1bir, rnira i arapska guma. Srednji vek. Medicina čemerika i hipertenzija povlai u n-