Patogenezi hipertenzije kod dijabetesa
- Это было лицо демона, черты которого деформировали черные тени.
- Grade 2 povlastice hipertenzija
- Kako ćete znati što stupanj hipertenzije
- Испанская церковь.
- Она вздохнула, надеясь, что ей не придется раскаиваться в том, чем она собиралась заняться.
- Hipertenzija je povezana s adrenalina
Isto tako je poznato da je visok krvni pritisak najveći faktor rizika za kardiovaskularne i cerebrovaskularne bolesti. Rani klinički radovi su pokazali da postoji čvrsta veza između hipertenzije i dijabetesa što su kasnije velike populacione studije potvrdile Framinghamska, Whitehall i Bedfordska studija, Diabetes Intervention Study i UK Prospective Diabetes Study.
Zanimljivo je da je prevalenca hipertenzije veća kod žena.
Koji su prvi znakovi dijabetesa?
U dijabetesu se češće nego u ostaloj populaciji nalazi izolovana sistolna hipertenzija patogenezi hipertenzije kod dijabetesa to u insulinonezavisnom ili tip II šećerne bolesti. Izuzetno se među ovim bolesnicima javlja maligna ili akcelerantna hipertenzija. Postoje i geografske razlike i razlike izmedju urbanog i ruralnog stanovništa.
Različiti podaci se odnose i na stalne promene arbitrarnih vrednosti krvnog pritiska, promene klasifikacije i metode merenja krvnog pritiska.
Poslednje decenije posvećena je posebna pažnja udruženosti dijabetesa sa hipertenzijom, gojaznošću, hipelipoproteinemijom, hiperinsulinemijom i insulinskom rezistencijom poznatom kao sindrom X u nastanku vaskularne bolesti. U negojaznih hipertenzivnih osoba neoksidativni put insulinskog preuzimanja glikoze je smanjen a mesto poremećaja je predominantno u skeletnim mišićima.
Rezistencija na insulinom stimulisano preuzimanje glikoze je čest fenomen i karakterističan nalaz za NIDDM i intoleranciju na glikozu. Ukoliko je osoba gojazna i to sa centralnim tipom gojaznosti insulinska rezistencija je uvek prisutna i posebno potencirana kada je hipertenzija pridružena dijabetesu.
Diabetes mellitus
Da li hiperinsulinemija i insulinska rezistencija dovode do hipertenzije u NIDDM nije još uvek razjašnjeno. Akutna hiperinsulinemija izaziva vazodilataciju, simpatičnu aktivaciju, natrijumsku reapsorbciju u bubregu i verovatno ima pozitivne hronotropske i inotropske efekte na srcu. Sistemski arterijski pritisak raste kada se insulin da u fiziološkim dozama i pada kada je simpatični odgovor insuficijentan i vezan za hronično i dugotrajno davanje insulina.
Međutim, insulinska rezistencija povećava vaskularnu rezistenciju i podiže krvni pritisak patogenezi hipertenzije kod dijabetesa stimulisanja glatkih mišića vaskulature i to mehanizmom vazokonstrikcije i proliferacijom mišićnih ćelija krvnog suda. Genetska predispozicija ima značajnu kariku u lancu koji povezuje dijabetes sa hipertenzijom. Pokazana je veća učestalost hipertenzije u porodicama pacijenata sa NIDDM i visokim krvnim pritiskom.
Učestalost hipertenzije kod roditelja obolelih od IDDM i odnos među decom i blizancima ima istu formu kao i kod esencijalne hipertenzije.
Ovaj poremećaj može da predhodi nastanku dijabetesne nefropatije. U spektru mnogobrojnih etiopatogentskih faktora hipertenzije u dijabetesu pridružuje se i aktivacija renin-angiotenzinskog-aldosteronskog sistema koja doprinosi retenciji natrijuma i hipervolemiji.
U dijabetesu je registrovana veća osetljivost na angiotenzin II i aldosteron krvnih sudova i da se ova promena menja pošto je zavisna od stepena glikoregulacije.
Koncentracije kateholamina su normalne kod dijabetesnih bolesnika ali je osetljivost adrenergičnih receptora povećana i to u zavisnosti od godina bolesnika, trajanja dijabetesa i primenjene terapije.
Hipertenzija u dijabetesu predstavlja glavni faktor rizika za razvoj mikrovaskularne i posebno makrovaskularne bolesti zbog čega je lečenje hipertenzije paralelno i jednako važno kao i lečenje same šećerne bolesti.
Međutim, terapija hipertenzije u dijabetesu je veoma delikatno i kompleksno pitanje. Primena određenih lekova može nepovoljno uticati na glukoznu i lipoproteinsku homeostazu ili se uplitati u metabolički i hemodinamski odgovor na hiper i hipoglikemiju.
Postojanje komplikacija dijabetesa kao što je autonomna neuropatija, periferna vaskularna bolest ili nefropatija mogu ograničiti ili potpuno isključiti neku antihipertenzivnu terapiju. Medikamentna terapija je različita za insulinozavisni i insulinonezavisni dijabetes jer je i patogeneza hipertenzije različita.
Veza depresije, stresa i nesanice sa dijabetesom
Lečenje hipertenzije u dijabetesu ima osnovne postulate koji se ne razlikuju od terapije esencijalne hipertenzije a podrazumevaju redukciju telesne težine ako je ona povišena, dijetu, fizičku aktivnost, prekidanje pušenja i uzimanja alkohola i na kraju medikamentnu terapiju.
Programirana i dobro vođena nefarmakološka terapija može da odloži primenu lekova ili da smanji broj, doze i ublaži neželjene efekte farmakološke terapije.
Ona ima mesto i u primarnoj i sekundarnoj prevenciji hipertenzije u dijabetesu.
- S postankom DM tipa 1 povezivao se niz virusa uključujući rubeolu, coxsackie, citomegalo, Epstein—Barr i retrovirusekoji mogu izravno inficirati i rastočiti β—stanice ili ih oštetiti posredno, izlaganjem autoantigena, odnosno aktiviranjem autoreaktivnih limfocita, oponašajući molekulski slijed autoantigena koji potiču imuni odgovor molekulska mimikrija ili na druge načine.
- Koji su prvi znakovi visokog krvnog tlaka
- Sredstvo za hipertenziju drugog stupnja
- Veza depresije, stresa i nesanice sa dijabetesom Aktualizirano: 5.
Izbor antihipertenzivne terapije treba da bude individualan i ograničen kada je god to moguće na monoterapiju bilo promenom vrste leka ili povećanjem doze. Višestepena terapija u dijabetesu dovodi do mnogobrojnih problema komplikujući samu šećernu bolest ili postojeće komplikacije koje obrnuto mogu da utiču na efikasnost primenjene terapije.
