Trening program za osobe s hipertenzijom,

Fizička aktivnost u prevenciji i rehabilitaciji kardiovaskularnih bolesti Fizička aktivnost u prevenciji i rehabilitaciji kardiovaskularnih bolesti Značajne promene odigrale su se poslednjih godina u lečenju i rehabilitaciji srčanih bolesnika, posebno onih kod kojih je dijagnostikovana koronarna bolest srca.

Fizički trening je prihvaćen kao važan način prevencije i rehabilitacije kardiovaskularnih bolesnika. Dva su osnovna razloga za to. Prvi, fizička neaktivnost je jedan od činilaca rizika za razvoj ateroskleroze i koronarne bolesti srca. Iako ne pripada grupi tzv. Od prvih epidemioloških studija iz šezdesetih trening program za osobe s hipertenzijom prošlog veka, o večoj učestalosti koronarne bolesti srca među šoferima londonskih trening program za osobe s hipertenzijom u odnosu na konduktere, i činovnika u poštama u odnosu na pismonoše [1], do današnjih [2,3] o njenom značaju ne prestaje da se govori.

Drugo, dokazani su povoljni efekti fizičke aktivnosti u primarnoj, sekundarnoj i tercijarnoj prevenciji koronarne bolesti srca [4,5] i opšte je prihvaćeno da je fizička aktivnost značajan faktor u očuvanju normalnog fizičkog i mentalnog zdravlja.

Sportska aktivnost i hipertenzija

Myers i sar. Ovi rezultati pokazuju da je fizička kondicija značajnija za procenu mogućnosti nastanka kardiovaskularnih komplikacija od poznatih faktora rizika. Drugim rečima, ovi rezultati ukazuju da fizička aktivnost ispoljava povoljne efekte nezavisno od efekata na poznate faktore rizika.

Fiziološka osnova fizičke aktivnosti Za vreme fizičke aktivnosti kardiovaskularni sistem prolazi kroz brojne promene, kao štoje povećanje minutnog volumena srca, koje je u uskoj vezi sa stepenom širenja krvnih sudova skeletnih mišića, što znači i sa metaboličkim promenama do kojih dolazi u skeletnim mišićima za vreme fizičke aktivnosti. Osim ovog osnovnog odnosa u vezi sa metaboličkim zbivanjima, postoji i refleksno aktiviranje simpatičkih nerava u odnosu na srce, kao i u odnosu na otpor i kapacitet krvnih sudova sistemske cirkulacije.

Kao rezultat toga javlja se refleksno regulisanje perifernog vaskularnog otpora, tako da se povećani minutni volumen iz leve komore usmerava ka aktivnim mišićima, a sistemski arterijski pritisak održava se u razumnim granicama, uprkos velikom porastu minutnog volumena srca.

Fizička aktivnost u prevenciji i rehabilitaciji kardiovaskularnih bolesti

Srce deluje kao efikasna pumpa za snabdevanje, projektovana da izbaci bilo koji volumen krvi koji primi i sposobno da odgovori zahtevima za kiseonikom pri povećanom radu ili u damom volumenu. Pri prelasku sa odmora na rad, brzina rada srca se odmah povećava, najpre brzo, zatim sporije, dok se ne postigne relativno ustaljeno stanje.

Pri lakom ili umerenom radu za to je potrebno oko dva minuta, pri teškom oko osam do deset minuta, a pri veoma trening program za osobe s hipertenzijom radu brzina pulsa prema Astrandu ne može da postigne ravnotežu.

Brzina rada srca se povećava na približno linearan način sa povećanjem potrošnje kiseonika. Minutni volumen srca se takođe povećava kao linearna funkcija potrošnje kiseonika, bar do submaksimalnog radnog opterećenja. Povećanje minutnog volumena srca za vreme vežbi u ležećem položaju posledica je uglavnom ubrzanja srčane frekvencije.

Sa povećanjem fizičkog opterećenja sistolni i srednji pritisak u brahijalnoj arteriji postepeno rastu. Ponekad se zapaža prolazno smanjenje sistemskog arterijskog pritiska na početku vežbi. Mišićne vežbe izazivaju refleksno povećanje tenzije venskih sudova i u ekstremitetima koji vežbaju, i u onima koji ne vežbaju, što traje tokom cele vežbe i proporcionalno je težini vežbe. Interesantno je to da se ova pojava javlja u udovima koji vežbaju, nasuprot moćnom lokalnom mehanizmu koji prouzrokuje dilataciju atrterijskih krvnih sudova u aktivnim mišićima.

Ta konstrikcija venskog sistema, u kombinaciji sa mišićnom pumpom donjih ekstremiteta i abdominotorakalnom pumpom pomaže povratak venske krvi i održava ili povećava pritisak punjenja desne komore, povećava pulmonaini volumen krvi i doprinosi pritisku punjenja leve komore.

Tokom opterećenja povećava se i kontraktilnost srčanog mišića, koja se ispoljava bržim porastom i bržim smanjenjem pritiska u srcu, brzim promenama u dimenzijama srca. Ubrzano je istiskivanje krvi iz srca. Ukupni efekat tih promena je to da se izbaci skoro isti udarni volumen u kraćem sistolnom intervalu, dozvoljavajući porast srčane frekvencije i minutnog volumena.

Trening program za osobe s hipertenzijom izvesnim okolnostima i promene u udarnom volumenu predstavljaju veliki doprinos, što je slučaj pri prelazu sa odmora na rad u uspravnom stavu. Mehanizmi povoljnog dejstva fizičkog treninga na kardiovaskularni sistem Fizički trening se definiše kao sistematska fizička aktivnost na nivou većem od uobičajenih aktivnosti.

Fizički trening dovodi do hemodinamskih, morfoloških, metaboličkih, neurohormonalnih, vaskularnih i psiholoških promena. Hemodinamske promene Pod uticajem fizičkog treninga usporava se srčana frekvencija, smanjuje se arterijski krvni pritisak, kako sistolni, tako i dijastolni, povećava se fizički radni kapacitet i postiže se brži oporavak posle akutnih fizičkih opterećenja.

Smanjen je dvostruki proizvod u miru i pri submaksimalnim opterećenjima.

Mehanizmi povoljnog dejstva fizičkog treninga na kardiovaskularni sistem

Smanjen dvostruki proizvod, kao indirektni pokazatelj potrošnje kiseonika u miokardu, objašnjava pojavu anginoznog bola i ST depresije pri većim opterećenjima kod bolesnika sa obolenjem angina pektoris posle višemesečnog treninga u odnosu na stanje pre treninga. Pacijenti kod kojih je dijagnostikovan akutni infarkt miokard, posle fizičkiog treninga beleže povećanje funkcionalnog kapaciteta. Pod uticajem fizičkog treninga, posebno višegodišnjeg, funkcionalni kapacitet dostiže vrednosti zdravih osoba.

Povoljni efekti fizičkog treninga rezultat su prvenstveno perifernih adaptacija. U treniniranim skeletnim mišićima povećava se kapilarna mreža, sadržaj oksidativnih enzima, koncentracija mioglobina i broj i veličina mitohondrija.

Smanjenje arterijske vaskularne rezistencije trening program za osobe s hipertenzijom bolja preraspodela minutnog volumena, takođe doprinose povoljnom delovanju fizičkog treninga. Trening većeg intenziteta, naročito kod mlađih osoba, dovodi i do centralnih srčanih adaptacija. Popravlja se oksigenacija miokarda i sistolna funkcija u opterećenju.

Morfološke promene Fizički trening kod mlađih trening program za osobe s hipertenzijom do 40 godina dovodi do morfoloških promena u srcu.

Povećava se mišićna masa srca, dijastolni volumen leve komore, promer koronarnih trening program za osobe s hipertenzijom i odnos kapilara prema miofibrilama.

Ove promene dovode do efikasnijeg rada srca i bolje perfuzije srca u bilo kom stresu. Fizička aktivnost popravlja funkcionisanje mičićno-skeletnog sistema i kordinaciju pokreta.

Metaboličke promene Mnoge povoljne metaboličke promene javljaju se kao rezultat fizičkog treninga. Popravlja se insulinska rezistencija.

hipertenzija učinak na jetru purica s hipertenzijom

Fizička aktivnost direktno stimuliše transport glikoze u mišićne ćelije čime je potreba za insulinom smanjena. Fizički trening ima povoljan efekat i na dislipidemije. Ove promene mogu da se objasne uticajem treninga na smanjenje telesne težine, telesni sastav i raspored masnog tkiva, ali i neposrednim efektom treninga povećana aktivnost lipoprotein lipaze i lecitin holesterol acetiltransferaze. Na sistem hemostaze fizički trening povoljno utiče jer se povećava fibrinolitička aktivnost, smanjuje adhezivnost trombocita i smanjuju se ili normalizuju prokoagulantne tendencije krvi.

trening program za osobe s hipertenzijom hipertenzija simptomi žučnog mjehura

Neurohormonalne promene Fizička aktivnost dovodi do smanjenja simpatičke i povećane parasimpatičke aktivnosti. Smanjeno je ekcesivno izlučivanje kateholamina u bilo kom stresu. Smanjeno je stvaranje aritmogenog cikličnog AMP. Povećana je električna stabilnost miokarda. Menja se osovina sistema renin-angiotenzin-aldosteron. Depresija ovog sistema je u zavisnosti od intenziteta fizičke aktivnosti. Psihološke promene Značajne psihološke promene nastaju kod osoba kao rezultat fizičkog treninga.

Povećava se emocionalna stabilnost, smanjuje se agresija i depresija, povećava motivisanost za adaptacijama. Fizički utrenirane osobe bolje se osećaju.

trening program za osobe s hipertenzijom ako hipertenzija zbog bubrežnih

Postoji želja za radom i životom. Smanjenje broj bolovanja i hospitalizacija kod bolesnika sa koronarnom bolešću srca. Smanjen je broj pušača.

  • Hipertenzija Hipertenzija ili povišen krvni tlak je akutno ili kronično stanje povišenog arterijskog pritiska.
  • Hipertenzija je potrebno jesti
  • Sistolički krvni tlak je tlak koji krv vrši na stijenke arterija tijekom kontrakcije miokarda, a dijastolički krvni tlak je tlak koji se vrši na stijenke arterija kada je srce u fazi relaksacije između kontrakcija.
  • Povišeni krvni tlak (hipertenzija) kod sportaša - Building Body Portal

Nova saznanja o efektima fizičke aktivnosti Uprkos dokazima iz epidemioloških i kliničkih studija o povoljnim efektima fizičke aktivnosti u kardiovaskularnim bolestima, ograničena su saznanja o molekularnim efektima fizičke aktivnosti.

Pokazano je da fizička aktivnost smanjuje vaskularni oksidativni stres preko povećane aktivnosti endotelne azotoksid sintetaze i ekstracelularne superoksid dismutaze, koji ispoljavaju povoljne vaskularne efekte. Pored ovih vazodilatatornih efekata fizičke aktivnosti, prvenstveno u mikrocirkulaciji aktivnih mišića i miokardu, popravlja se funkcija endotela i u očuvanju permabilnosti krvnog suda, hemostazi, atheziji leukocita i antiinflamatornim reakcijama.

Ovim vaskularnim efektima fizičke aktivnosti više nego uticajem na faktore rizika objašnjavaju se povoljni efekti fizičke aktivnosti na kardiovaskularni sistem ali i u opšte na ceo organizam.

Znakovi i simptomi

Nedavna istraživanja su pokazala da vaskularna funkcija ne zavisi samo od ćelija u zidu krvnog suda već je značajno modulirana cirkulišućim ćelijama iz koštne srži. Specifične grupe ovih ćelija nazvane endotelne matične ćelije kostne srži ubrzavaju angiogenezu, popravljaju funkciju endotela, inhibiraju proces ateroskleroze i popravljaju funkciju miokarda posle infarkta miokarda. Studija je pokazala da fizički trening kod životinja miševi i ljudi povećava broj endotelnih matičnih ćelija u kostnoj srži, perifernoj krvi i slezini.

Ovo je rezultat bar delom povećanog stvaranja azot oksida i receptora endotelijalnog faktora rasta.

  • Tablete za hipertenziju koje ne uzrokuju kašalj
  • Ranije je to bio problem u visoko razvijenim zemljama, a u posljednjem desetljeću počeo se širiti i na zemlje u siromašnijim dijelovima svijeta.
  • Hipertenzija - Visoki krvni tlak - Fitnes učilište

Trening program za osobe s hipertenzijom aktivnost smanjuje i apoptozu endotelnih matičnih ćelija i povećava neoangiogenezu. Faktori rizika smanjuju u cirkulaciji endotelne matične ćelije.

Povezani blogovi

Lečenje statinima dovodi do ushodne regulacije endotelnih matičnih ćelija preko uticaja na sintezu azotoksida. Fizička aktivnost utiče i na imuni sistem. Povećava prirodne ćelije ubice i povećava njihova antikancerogena svojstva. Fizička aktivnost povećava nivo enzima koji su čistači slobodnih radikala a koji su odgovorni za razvoj malignih bolesti.

Fiziološka osnova fizičke aktivnosti

Vrste fizičke aktivnosti Da bi se postigli korisni efekti fizičkog treninga potrebno je da se kombinuju sledeće vrste opterećenja: izotonična, aerobna i intervalna. Izotonične dinamske vežbe opterećenja Izotonične dinamske vežbe opterećenja u odnosu na izometrijske statičke vežbe, bezbednije su za srčane bolesnike.

Ovim vežbama se povećava kako mišićna snaga, tako i izdržljivost. Izometrijskim vežbama povećava se više arterijski krvni pritisak, a manje srčana frekvencija, stoje nepovoljno za srčane bolesnike. Aerobno opterećenje Za vreme aerobnih opterećenja postoji adekvatni transport kiseonika prema mišićima i ne dolazi do pojave kiseoničkog duga.

Intervalni trening Intervalni trening se bolje toleriše od strane srčanih bolesnika i onih koji nisu utrenirani. Intervalni trening omogućuje direktno trening kardiovaskularnog sistema.

mummy hipertenzija recenzije koji su lijekovi za liječenje hipertenzije

Kada se kod bolesnika posle akutnog infarkta miokarda postigne željeni funkcionalni kapacitet, može se primeniti i kontinuirani tip opterećenja. Program fizičkog treninga Program fizičkog treninga mora biti individualan. Pre uključenja u program treninga treba razmotriti čitav niz faktora, kao što su životno doba, pol, integritet skeletno-mišićnog sistema, motivisanost, trening program za osobe s hipertenzijom kod kardiovaskularnih bolesnika još treba proceniti ventrikularnu funkciju i težinu koronarne bolesti srca.

Pre početka treninga treba uraditi test opterećenja srcarade trening program za osobe s hipertenzijom sve osobe starije od 35 godina, osobe sa dokazanom koronarnom bolešću srca, sa faktorima fizika za aterosklerozu, porodičnom anamnezom prerane koronarne bolesti, naprasne smrti ili sa drugim zdravstvenim problemima. Tri su komponente fizičkog treninga: intenzitet, trajanje i učestalost.

Među njima postoji uzajamna povezanost. Željeni efekat fizičkog treninga može se postići ako se jedna komponenta smanji, a druga ili druge dve povećaju. Na primer kod bolesnika sa anginom pektoris, da bi se sprečile ishemijske epizode, intenzitet treninga je manji, ali zato duže traje i češće se obavlja.

Intenzitet fizičkog treninga Intenzitet fizičkog treninga se određuje na osnovu srčane frekvencije postignute na kraju testa fizičkog opterećenja. Uvek se započinje sa manjim intenzitetom fizičke aktivnosti, koja se postepeno povećava. Fizički trening mora da bude praćen osečajem prijatnosti, kako u toku, tako i posle treninga.

Trening ne srne da izazove osečaj večeg umora, malaksalosti, palpitacija ili anginoznih bolova. Kod bolesnika sa anginom pektoris trening se izvodi pri srčanoj frekvenciji koja je za 10 manja od one koja dovodi do anginoznih bolova.

Za kompletno izvođenje fizičkog treninga treba kombinovati vežbe i nogu i ruku. Postoji razlika u fiziološkom odgovoru pri maksimalnom i submaksimalnom radu ruku i nogu.

Maksimalno opterećenje i telesna potrošnja kiseonika manji su pri fizičkom opterećenju rukama nego nogama. Pri određenom submaksimalnom opterećenju srčana frekvencija, krvni pritisak, potrošnja kiseonika i dupli proizvod veći su pri radu ruku nego nogu.

U tom slučaju su slična ponašanja srčane frekvencije i drugih parametara pri ovim dvema vrstama opterećenja različitih intenziteta.

Trajanje fizičkog treninga Trajanje fizičkog treninga trening program za osobe s hipertenzijom minuta.

Evo Kako da Snizite Visok Krvni Pritisak za 5 Minuta Bez Lekova!

Uvek je na početku zagrevanje. U periodu zagrevanja, koji traje 10 minuta, izvode se lakše gimnastičke vežbe i vežbe istezanja većih mišića nogu i ruku. Tokom zagrevanja, srčana frekvencija postepeno se ubrzava, smanjuje se mogućnost srčanih aritmija i mišićno-koštanih povreda. Pešačenje, kaskanje i vožnja bicikla su najčešće primenjivane aktivnosti u fizičkom treningu.

Plivanje je takođe korisno, ali se kontrola teže obavlja, kao i mogućnost hitne intervencije. Pešačenjekoje se najčešće koristi, treba upražnjavati u prirodi. Fizičku aktivnost treba upražnjavati u prepodnevnim ili večernjim časovima, pre večere ili pre spavanja. Osobe koje fizički treniraju moraju da nauče da sebi određuju puls i da budu upoznate sa simptomima koji zahtevaju prekid fizičke aktivnosti anginozni bol, slabost, palpitacija i dr.

Trening se završava periodom hlađenja koji traje 10 minuta. Slično periodu zagrevanja, i hlađenje se izvodi vežbama istezanja ruku i nogu i lakšim gimnastičkim vežbama. Hlađenje je posebno važno kod trening program za osobe s hipertenzijom bolesnika, kod kojih se ventrikularne aritmije javljaju pri naglom prestanku fizičke aktivnosti.

Učestalost fizičkog treninga Učestalost fizičkog treninga treba da bude najmanje četiri puta nedeljno. Funkcionalno poboljšanje se postiže postepeno u toku više nedelja. Testovi opterećenja treba da se obnavljaju na nedelja.

Povišeni krvni tlak (hipertenzija) kod sportaša

Na ponavljanim testovima opterećenja bolesnici postižu veće vrednosti srčane frekvencije i fizičkog kapaciteta. Ako se trening prekine, efekti se gube posle dve do tri nedelje. Ponovni početak treninga mora da bude na nižem nivou opterećenja od onog kada je trening prekinut. Preporuke za fizičku aktivnost Sadašnje preporuke predlažu ukupnu fizičku hipertenzija lijekova s ​​produženim djelovanjem u toku dana 60 minuta.

Intermitentna fizička aktivnost u toku dana je možda čak i korisnija za očuvanje zdravlja. Dovoljna je fizička visoko učinkoviti lijekovi za hipertenziju umerenog intenziteta. Treba istaći i to da proizvod intenziteta, trajanja i učestalosti fizičke aktivnosti predstavlja ukupnu fizičku aktivnost i da se jedna komponenta može menjati na račun druge dve.

Razvrstavanje bolesnika za fizički trening prema funkcionalnoj klasifikaciji NYHA Bolesnici prve funkcionalne grupe, prema klasifikaciji Njujorškog kardiološkog društva, zahtevaju samo opšte smernice koje se odnose na tip, intenzitet i učestalost treninga.

Navigation

Treba da izbegavaju ekscesivna statička opterećenja i naporne dinamske vežbe. Bolesnici druge funkcionalne grupe, oni koji povremeno imaju blaže simptome pri običnim naporima ili stresu, ne smeju imati intenzivnije aktivnosti, trčanje na primer, bez kontrole. Mogu da se ohrabre da šetaju, povremeno bržim tempom, dok ne dostignu da pešače kilometara sa povremeno bržim hodanjem.

Važne informacije